Na Spasovdan se posti? Vernici na muci, ali dan treba početi sa jagodama, a evo i zašto

Pravoslavni hrišćani proslavljaju Spasovdan, odnosno Vaznesenje Gospodnje, jedan od najvažnijih praznika koji se poštuje i kao slava grada Beograda. Spasovdan se uvek obeležava četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre praznika Duhova, poznatog i kao Sveta Trojica.

Ovaj praznik je posvećen trenutku kada se, prema hrišćanskoj tradiciji, Isus Hristos uzneo na nebo i zauzeo mesto s desne strane Boga Oca. U crkvenom kalendaru Spasovdan je označen crvenim slovom, što mnoge vernike navodi na pitanje – da li se na taj dan posti ili ne.

Budući da Vaskrs uvek pada u nedelju, Spasovdan se svakako obeležava četvrtkom. U narodu postoji verovanje da je ovaj dan najsrećniji u godini. Ipak, zbog crvenog slova, koje obično označava praznike kada se poštuju određena pravila ishrane, mnogi su u dilemi – da li tog dana treba da se uzdržavaju od mrsne hrane. Spasovdan se, iako obeležen crvenim slovom, ne ubraja među obavezne posne dane – osim ako se slučajno ne poklopi sa postom, što se zbog pokretnog karaktera praznika događa retko.

24sedam/Katarina Mihajlović

Pošto ovaj praznik uvek pada u četvrtak, koji se tradicionalno smatra danom posta van prazničnih perioda, vernici su često zbunjeni da li smeju da jedu mrsnu hranu na taj dan. Ipak, odgovor je jasan – osim ako se ne nalazi u periodu posta, Spasovdan je praznik veselja i pobede života nad smrću, pa se tog dana jede mrsna hrana. Upravo u tome leži i duboko značenje praznika – radost, vaskrsenje i duhovno uzdizanje.

24sedam/Katarina Mihajlović

U narodnoj tradiciji ukorenjeno je verovanje da se Spasovdan mora započeti jagodama – jer se smatralo da će tada godina biti „slatka“. Ova praksa je bila naročito prisutna u planinskim krajevima, gde su prve jagode dozrevale baš oko vremena praznika. Jagoda je u narodnoj simbolici označavala nevinost, plodnost i dobrotu.

Takođe, cicvara je bila prvo mrsno jelo koje su domaćice pripremale tog dana. Obično se spremala sa sirom i kajmakom i služila kao uvod u bogatu prazničnu trpezu.

24sedam/Katarina Mihajlović

Smatralo se da se njom simbolično prekida dugi period bez mlečnih proizvoda, koji je, po narodnom verovanju, trajao od početka godine pa sve do Spasovdana. U domovima u kojima je ovaj praznik porodična krsna slava, centralno mesto na trpezi zauzimala je jagnjetina, koja se pripremala uz svečano okupljanje najbližih i uz tradicionalna jela.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi